Možete li nam reći nešto više o vašoj destileriji i procesu proizvodnje rakije?
Poreklo porodice Čolić vodi iz autentičnog šumadijskog sela Vlakča, koje je bilo odavnina poznato po proizvodnji našeg najpoznatijeg brenda –rakije. Receptura se prenosila generacijama, i vođeni upravo tradicijom 2011. godine osnovali smo porodično preduzeća za proizvodnju rakije, koje se nalazi u selu Kutlovo.
Znak firme asocira na vezu sa prošlošću i očuvanje tradicije proizvodnje kvalitetne rakije, a ime rakija oslikava želju naslednika da istrajnim radom na postizanju i očuvanju kvaliteta budu DOSTOJNI naslednici i čuvari tradicije predaka. Ono što nam je najbitnije jeste kvalitet proizvoda i stoga posedujemo najsavremeniju tehnologiju destilisanja, a u kombinaciji sa tradicionalnom recepturom pravljenja rakije koja se prenosi sa kolena na koleno, dobijamo jedan zaokružen proizvod koji odiše specifičnom aromom i kvalitetom. Spojem tradicije i moderne tehnologije Destilerija Čolić nastoji da očuva i unapredi staru srpsku tradiciju proizvodnje kvalitetnih voćnih rakija. Rešeni, pre svega, da u punom kapacitetu iskoristimo potencijal ovog voćarskog kraja, za proizvodnju rakije koristimo samo čiste autohtone sorte voća, bez dodataka veštačkih aroma i šećera. U asortimanu naših proizvoda trenutno imamo pet rakija (Šljiva, Viljamovka, Dunja, Jabuka i Jabuka sa Medom). Zbog velike potražnje kao i interesovanja uskoro u Destileriji Čolić će se naći još dva proizvoda Reč je o rakiji Kajsiji i Šumskom Voću.
Da li se vaše voće uzgaja bez ikakvih hemijskih aditiva?
Kvalitetna i dobra rakija itekako dosta zavisi od dobrog voća i kakva je sezona te godine bila. Iako je za kvalitet takođe presudna moderna tehnologija takođe je potrebno imati i dobro voće. Upravo iz tog razloga naši stručnjaci na čelu sa tehnologom svake godine obilaze vocnjake i strogo kontrolišu uslove rasta voća i nikakve hemijske aditive ne stavljamo.
Šta je najvažnije za dobru rakiju?
Prvo, najvažnije je dobra tehnologija, voće prve klase koje otkupljujemo iz našeg sela i okolnih sela u Šumadiji i na kraju vrhunski tehnolog sa svojim timom koji proizvodi rakiju premium kvaliteta.
Šta je uticalo da se bavite proizvodnjom rakije?
Tradicija pečenja rakije u našoj porodici, kao i vizija da naš najpoznatiji brend pozicioniramo na mesto na kom treba da pripada i da na taj način promovišemo naše proizvode u inostranstvu sa dobrom i kvalitetnom rakijom.
Koliko je teško preći put od ideje do trenutka kada se već možete pohvaliti da se vaša rakija može naći u zemljama EU i Rusije?
Itekako je težak put, ali mi i kad smo došli na ideju za pokretanje destilerije znali smo da ćemo samo napornim radom i kvalitetom doći do uspeha. Od samog starta smo bili vođeni da moramo da napravimo dobar kvalitetan proizvod za koji su nam potrebne tehnologije. Bilo je teško, nismo hteli da štedimo ni na čemu i trud i rad se isplatio i tek će se ispaltiti.
Da li će kontrola proizvodnje biti rigoroznija kada budemo primenjivali zakone EU?
Za nas će biti isto jer mi sad kad izvozimo za zemlje EU, moramo da poštujemo njihove zakone,. Prvi uslov je da imate tehnologa zaposlenog koji vrši proces proizvodnje, zatim potvrdu da se radi o 100% voćnim rakijama koju vrši naša najstarija enološka stanica u Vršcu. To će sigurno pogoditi stanovništvo koje za svoje potrebe proizvedi rakiju.
Da li ste očekivali da ćete napraviti ovoliki uspeh?
Uspeh ne dolazi sam od sebe već kao što sam rekao napornim radom, tako je i kod nas i dalje smo na početku relativno smo mlada destilerija sa velikim potencijalom i uveren sam sa ovakvim angažmanom da ćemo postati jedna od vodećih destilerija u Srbiji.
Koliko vam država pomaže, da li uopšte pomaže ili odmaže?
Država i ne pomaže toliko koliko bi mogla, ali to je i na nama proizvođačima da se kroz udruženje predstavljamo i na inostranom trzistu i da, tako udruženi apliciramo za ipa fondove i fondove ministarstva poljoprivrede pa će onda sigurno i na taj način država da obrati više pažnje na nas.
Koliko je teško boriti se sa nelojalnom konkurencijom, da li ste imali iskustva sa kopiranjem vašeg brenda?
Nelojalna konkurencija je i te kako zastupljena i dalje ce je biti, i to dosta otežava poslovanje nama kao legalnim proizvođačima rakije jer imate poreze, dažbine, specijalne uslovi za proizvodnju, analize i podrume samo su deo onog što mi a i budući preduzetnik mora da ispuni ako želi da proizvodi rakiju pa nam nelojalna konkurencija u vidu običnih građana i domaćina može “doći glave” kada je u pitanju profit.
Sto se tiče kopiranja našeg brenda jos se nismo susreli sa tim, a i na vreme smo zaštitili nas znak, naziv kao geografsko poreklo proizvodnje Dostojne rakije.
Srbija je poznata po rakiji, koliko je teško boriti se sa konkurencijom u Srbiji?
Svi proizvođači rakija na teritorije Srbije kad pričamo o zanatskim proizvođačima su kao i mi relativno mali proizvodjači, sa godišnjim kapacitetima maksimalno do 60000 litara godišnje kao što ima i naša destierija. I u koliko vam se javi kupac iz Moskve koji traži 20000 litara mesečno, onda ćete shvatiti da niko od nas pojedinačno ne bi mogao da ispoštuje te rokove i u tome takođe leži srž udruživanja nas proizvođača kao što sam već naveo. Konkurencija je zdrava, naše tržište je zasićeno ali svima nama je pored naseg tržišta i te kako zanimljivo inostrano a tu ima prostora za sve nas ozbiljne proizvođače rakija.
Koliko je jaka konkurencija u zemljama u okruženju?
Što se tiče konkurencije u regionu, ima je, prisutna je u svakoj zemlji bivše Jugoslavije, imate po par proizvođača vrhunskih rakija, Crna gora i Hrvatska su poznate po dobroj lozovoj rakiji, Slovenija je izgradila brand sa svojom PRIOR Viljamovkom, u BH je interesantno da su sve voćne rakije bele i da ne odleže u hrastovim burićima ili čipsu, Makedonija isto ima odlične rakija ali opet mogu slobodno da kažem da smo mi kao zemlja ipak broj jedan u regionu po proizvodnji rakija.
Koliko je bitna ambalaža, koliko marketing? Da li se zaista sudo i proizvodnji na osnovu ambalaže?
Danas u okruženju u kojem živimo gde je internet prisutan, gde su razvijene informacione tehnologije, kad je ljudima sve nadohvat ruke marketing kao i sam vizuelni izgled proizvoda je i te kako bitan čak presutan prilikom odluke kupca šta da kupi. Pored kvaliteta dosta računa vodimo i o ambalaži, pa stoga savremen dizajn i izgled ambalaže ima za cilj da uspostavi prvi kontakt sa ljubiteljima dobre kapljice, a njena prepoznatljivost da im pomogne da joj se ponovo vrate. Nase flase smo personalizovali I radimo ih u Italiji u cuvenoj fabric stakla u Firneci.
S obzirom da smo mi mlada destilerija, moramo dosta da ulažemo u marketing i razvoj i pozicioniranje našeg branda. Postoji zabluda kod nas da je marketing trošak, ali to je jedna odlična investicija koja gledano dugoročno će vam se sigurno isplatiti. Kad koka kola preko 90% svog profita ulaže u marketing onda vam je jasno u kakvom okruženju danas živimo i da je marketing pokretač cele proizvodnje i plasiranja proizvoda na tržište.
Recite nam nešto o priznanjima i nagradama koje ste dobili?
Mlada smo destilerija ali možemo biti ponosni na dosadašnja priznanja, na prestižnom 82. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu dodeljen nam je pehar sajam za kvalitet voćnih rakija, od žirija u kome su bili eminentni profesori sa poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Beogradu. Takođe smo dobitnici i velike nagrade za dizajn.
Kad ste prvi put probali rakiju?
Prvi put sam probao rakiju sa četiri godine u podrumu kod dede sasvim slučajno. Gledao sam ga kako iz bureta izvlači nešto pomoću creva, meni je to bilo interesanto i jednom sam otišao I kad sam probao bilo je ljuto i nije mi se nikako dopalo. E, posle kad sam odrastao to je već druga priča i danas i te kako volim da uživam u kapljici dobre rakije.
Večito pitanje, rakija ili viski?
Pa, ne može to da se poredi . to jesu žestoka pića ali je drugačiji način pripreme i svega. Kao što Britanci imaju viski, Amerikaci burbon tako i mi imamo naše žestoko piće. I ja sam uvek za dobru i kvalitetnu rakiju nego za burbon ili viski.
Intervju preuzet sa internet sajta kudanapice.com
